Bila jednom jedna Nataša. Visoka cura, plave kose, nosila je Nataša naocale. Telo joj je za njene godine bilo u sasvim dobrom stanju (a godina je brojila trideset i pet); Nataša je imala cvrstu cetvorku, duge noge i obrijanu picu. Šminkala se nije jer je mislila da joj šminka u poslu kojim se bavi ne treba. Nema je ko videti. A Nataša se bavila oporezivanjem. Putovala je iz sela u selo, uzimala dadžbine, gulila seljake do gole kože. Ni Šrek joj nije mogao stati na kraj, a Hulka je zavela andeoskim osmehom i zlobnim sjajem u dnu levoga oka. Na kraj joj nisu mogli doskociti ni Rob Roj, nit Vilhelm Tel, ma niko, kad vam kažem.

Nataša ih je sve s lakocom vodala žedne preko vode, obavljajuci svoj posao poreznice strogo i savesno. Da se odmah razumemo, nije joj bilo lako, posebno ne kad je od seljaka uzimala i zadnju škudu koju su skrivali ispod slame na kojoj su spavali. Ali za Natašu zakon je bio zakon, i ako je zakon propisivao visinu poreza, niko nije mogao zakonu izbeci. Pa i ona je placala porez, na vreme i do zadnjeg talira, za primer drugima. Posao je posao, a u posao emocije ne unosiš. Eto kako je rezonirala Nataša, vaspitana u poreznikoj porodice. Jedne su porodici generacijama uzgajale kupine, druge su stoljecima pravile medovinu, a trece su s kolena na koleno prenosile umijece porezništva, kao Natašina porodica. Poreznici su se oduvek odijevali u crveno.   

S novim vremenima nastupila je i nova moda, pa je umesto crvenog odela svog oca i crvenog mundira svoga praðeda Nataša nosila crveni kožni komplet, crvenu kožnu minicu koja je otkrivala njene izuzetno fino gradene noge i neverovatnu guzicu, možda za mrvicu preveliku od onoga što je narod obicavao zvati savršenim dupetom, ali bez sumnje Natašino je dupe bilo za prvu ligu. Plavu je kosu skupila u rep, stavila svoje najbolje naocale i krenula u još jednu akciju. Na redu je bilo selo iza pruge, selo u kojem su se jedini preostali stanovnici, mahom starci i poneki grubijan, bavili svinjogojstvom. Što ce reci da je celo selo smrdilo na svinje i napoj, ali u one dane u godini kad se sprema kolinje selo je odisalo na šunku, kobasice i krvavice. Nataša je ujahala u selo na svojoj ridoj kobili, obucena u svoju sjajnu crvenu kožu i usku crvenu majicu ispod koje su se orisavale prekrasne grudi. Cista cetvorka! Kad je sjahala, seoski ju je poglavar bez krzmanja doèekao otvorenih ruku. S ovim selom nije nikad bilo problema; svinje generiraju novac, zakljucila je Nataša vec nakon što je drugi puta posetila ovaj zabaceni prekopružni kraj. 
 
Seoski joj poglavar pruži kožnu kesu s parama, a Nataša je otvori i nabrzinu prebroji novac. Sve je bilo na svome mestu, sav porez koji su prikupili proteklih meseci, škuda toliko da bi se za njih moglo kupiti pola sela sa svime u njemu, s ljudima, svinjama i s infrastrukturom. Nije loše, pomislila je, i izjahala brže nego što je ušla. Ispratili su je znatiželjni pogledi pametnih svinja koje su se valjale u kaljužama, ispratio ju je nesnosni smrad od kojeg jedva da se moglo disati. Nataša je izjahala iz Svinjareva, okrenuvši svoju kobilu prema šumi. Šuma je bila mesto prepuno raznih opasnosti, od divljih životinja do šumskih razbojnika. Ne znamo kako, ne znamo ni zašto, ali Nataša je kao poreznica imala toliko srece da nikad, nijednom u životu nije imala bliske susrete sa šumskim razbojnicima. Suvišno je reci da ova gamad, ovi zlikovci i barabe, ma te lopuže jedva da izbegnu koju priliku da ne napadnu poreznika. Ili, kad smo vec kod toga, poreznicu.

Natašina je kolegica netom preživela napad srcanih muževa koji su nasrnuli na nju u južnom delu kraljevstva. Pa i Natašin je deda stradao od ruke Džesia Džejmsa, jednog od najopakijih šumskih razbojnika u povesti svih šuma i poreznog sistema, stradao je od ruke jednog od najvecih otpadnika s americkog Juga, preostalih nakon završetka Gradanskog rata. Ovo je bila cinjenica kojom se Natašina porodica dicila, cinjenica da pripadnike njeneuže porodice ne ubija bilo ko. Pa Bili D Kid je ubio kraljevog šerifa, a Džesi Džejms Natašinog ðeda. Kako bilo, Nataša nije imala nikakvih kontakata sa šumskim razbojnicima. Sve do sada. Jahala je Nataša svoju kobilu nežnim i pitomim šumskim puteljkom, vrebala je pticice koje su nezašticene i malene pojale i širile svoj cvrkut blagim zelenilom guste šume, jahala je tako Nataša sve dok nije došla sve bliže srcu šume i sredini puta. Priznala nam je jednom, kasnije kad smo razgovarali, da se i sama znala zapitati zašto je niko nije napao, posebno u to doba kad su porezi bili sve veci, a poreznici u sve slabijoj, redovno nenaoružanoj pratnji.

Odgovor na svoje pitanje dobila je cim je pred njom na grani, ne previsoko od puta, nije doèekao pristali mladic od svojih dvadeset i šest, sedam godina, ride kose i vatrene bradice, obucen u maskirnu odeæu, s lukom i strelom na ledima. »Dobar dan, gospodice poreznice,» zazvao ju je on i svojim šeretskim pogledom odmerio od glave pa do pete, ili bolje receno, od grudi pa do nogu. »Dobar dan, mladicu,» rekla je Nataša, bez ometanja nastavivši svojim putem. »Biste li malo stali, gospodice?» upitao ju je mladic, okrenuvši se na grani dok je ona prolazila ispod njega. »Zašto, pobogu?» rekla je ona, glumeci zacudenost. Eto, konacno je došao i taj dan, Natašin prvi susret sa šumskim razbojnikom. »Pare ili život, gospodice poreznice,» rece joj mladic svojim baritonom i razvuce usne u široki osmeh. »Ni jedno, ni drugo,» rekla je Nataša jašuci od njega. Kad li odjednom pade pred nju stablo, sruši se i uplaši njezinu kobilu. Kobila se prope i samo je Natašina veština uspe umiriti, smiriti, ne dati joj da krene u galop koji bi bez sumnje završio tragedijom. »Cestitam, gospodice,» rekao je mladic. «Retko se u kraljevstvu vida ovakva veština krocenja preplašenog konja.» »Ime mi je Nataša, razbojnice,» rekla je Nataša i sjahala. Popravila je svoj kožni komplet, ucvrstila grudi, namestila najbolji ali ujedno i najprezirniji osmeh koji je pronašla u svojoj kolekciji. Iako je mladic bio razbojnik, bio je i muškarac. Zametnoga primerka, sudeci po onome što se ocrtavalo u pregibu njegovih prepona. »Razbojniku je ime Robin Hod,» rece mladic i skoci s grane pred nju. »Cula sam za vas,» rekla je Nataša. Robin je bio odmetnik od zakona,
bezocni lažljivac, ubica, ali i ruralna legenda. Plemickog porekla, ako je verovati prièama, a i po kultiviranosti glasa mu se oseti da ima neceg i u tim prièama. »Klanjam se,» rece i fakat se nakloni. «Kradem bogatima da bih dao siromašnima.   

Namigne joj. «Ne kao Superhik.» Super ko? Upita se Nataša. Ocito, devojka ne cita Alana Forda. Nema veze, opraštamo joj jer ima predobro telo. «Onda si u krivu, Hode, jer ovaj je novac porez što su ga stanovnici Svinjareva skupili od svog mukotrpnog rada. Novac koji pripada njima.» »Tehniki,» rece Robin Hod, «od trenutka kad je novac dospeo u tvoje lepe rucice, postao je kraljev novac. Dakle, novac jednog trulog bogatuna. A ako cemo iskreno, ni stanovnici Svinjareva nisu sirotinja. Gledano iz svakojeg kuta, morat cemo ti oduzeti ovu kesu što ti visi na bisagama, draga moja Nataša.» »Ti i ko još?» rekla je Nataša samouvereno.

Robin Hod zazviždi. »Ja i moja vesela družina,» rece Robin Hod, a iz šume se kao senke iz dubokih sena pojave njegovi prijatelji. «Dopusti mi da te upoznam,» rece Robin prozivajuci svakog ponaosob. «Moj najbolji pajdaš Mali Džon.» »Zašto ga zovete mali kad je tako krupan?» pitala je Nataša. A tip je fakat bio grmalj, gorila od sto pedeset kila i dva metra i nešto sitnoga, širok kao vaterpolist. »Recimo samo da Majka Priroda nije Džona obdarila na jednoj strateški vrlo važnoj poziciji,» rece Robin Hod, a vesela družina prasne u gromki smeh.
»Da nastavimo s Vilom Scarletom, onim gospodinom što mu oko vrata visi lutnja, a obuèen je u grimiz.» Scarlet se nakloni. «Vil je naš pesnik,covek koji je o nama proširio najveci broj balada.» »I poneku venericnu bolest!» dovikne neko. Vesela družina, svakako, prasne u gromki smeh. »Dosta, momci, gospodica je poreznica,» rece Robin Hod. «Pa i sami znate
koliko su poreznici smrtno ozbiljni. Tu je i fratar Tak, onaj gospodin obuèen u popovske halje, s ogromnom pivskom mešinom što se talasa i na ovako slabom svetlu.» Družina prasne u gromki smeh. «Dakle, kao što i sama vidiš, okružena si raznolikom, ali mocnom gomilicom, pa cu te moliti da odrešiš kesu i daš siromašnima.»

»Kojim siromašnima?» upita Nataša. »Niko nije siromašniji od nas,» rece Robin Hod. »A što ako necu?» upita Nataša. «Ili što ako se požalim šerifu od Nottinghama i on na vas pošalje svoje ljude i Geja od Gisbornea?» »Tresu mi se bokserice od straha, meni i drugima sveudilj, Natašice,» rece Robin Hod i pride joj. Nataša oseti njegov slatkasti dah na svom licu. «A možda cemo ti morati zacepiti usta, Natašice draga.» Robin je uze u naruce i zažvali, cvrsto i nesalomljivo, bojeci se, kako se èinilo, da joj ne naudi. U skladu s prièama, uzima samo bogatima, i nikad ne ubija.

Kad ju je pustio iz svog narucja, Nataša se okrenula prema veseloj družbi i spazila da su svi goli. »Vesela družba,» rece Robin Hod. «Što ceš? Ne smejemo te pustiti samo tako.» Nataša ih promotri. Malom je Džonu kurac stvarno bio mali, sicušan i minijaturan, dok je nasuprot njemu Vil Scarletova kita dosezala rekordne dužine. Nataša se pobojala hoæe li joj ga Vil moci turiti do kraja, a da je ne ozledi. Ironicno, kako je kasnije primetila, jer nije se nimalo plašila što ce je cetvorica neznanaca silovati. Fratar Tak je tu bio samo kibic, èinilo se, jer je ostao sediti sa strane i promatrati celi performans.
»Trudicemo se da ti olakšamo,» rekao je Vil Scarlet. «Ne pruža nam se svaki dan prilika da poševimo zgodnu ženu, pa još k tome i poreznicu.» »Istina,» nadoveže se Mali Džon. «Jebe se Robertu,» pokaže prstom na Hoda koji se upravo svlacio. Nataša ga promotri od glave pa do pete, ili bolje reci od kurca pa do kurca, promotri njegove lepe bicepse i cvrsti trbuh. Viðelo se da je Robin svaki dan posvecivao laganim šumskim vežbama. «On ima svoju ledi Marian i redovno dobija picke, a mi, jadnici, mi smo prisiljeni ševiti svašta.» »Dobro, mislim,» rece Vil Scarlet dok mu je impozantna kurcina pulsirala od novopridošle krvi, «nemoj se uzbudivati, draga, nije da baš jebemo svašta.»

»Uglavnom se jebemo medusobno!» vikne Tak iz prikrajka dok je masturbirao gledajuci svoje gole drugare kako su okružili u crvenu kožu obucenu poreznicu.
»Osim Roberta, svakako,» rece Mali Džon i slegne ramenima. «On je još uvek nevin u guzu.» »Dosta price,» rece Robin Hod, razmakne ih i pride Nataši. «Nataša, vreme je da se skineš,» rekao je i naglim joj pokretom, naglim ali veštim, zbacio kožnu jaknu s ramena. «Skidaj se,» rekao je. »Bez brige,» rekao je Vil Scarlet, «niko te ne vidi osim nas.» I vesela družina prasne u gromki smeh. Nataši je bilo svega dosta. Odlucila je da ce i Robinu Hodu, pa i njegovoj veseloj družini, pokazati od cega je sazdana. Odlucnim i odsecnim se pokretima pocela svlaciti. Najpre je pala suknja. Momci su razrogacili oci. Cak i Robin Hod.

»Šta je?» rekla je Nataša pomalo prepotentno. «Vaše šumske oci nikad nisu videle obrijanu pickicu?» Obrijanu, bez ijedne dlacice, takva je bila Natašina pickica. Kao da je znala u cemu ce završiti, jucer ju je sveže izbrijala. I ne samo to, Nataša nije nosila gacice. Nikad. Ostala je pred njima u crnim samostojecim carapama. »A u picku materinu!» rece Robin Hod. «Zbogom, ledi Marian… Dobar dan, Nataša!» Potom je Nataša svukla svoju majicu i pružila momcima još jedan šok. Grudnjak, naravno, nije nosila, jer joj cak i s njezinih trideset i
pet godina, nije ni trebao. Sise su joj bile i dalje savršene. Cetvorka, ma milina. Nataša je, kratko receno, bila komad i pol. A pred njom su stajala tri komada, jedan veci od drugoga. Zlatnu sredinu po velièini, ali i nesumnjivo pravo prvenstva, držao je Robin.    

Nataša pride, spusti se na kolena i požudno mu uvuce kurac u usta. Mali Džon i Vil Scarlet su samo blenuli. Pa šta su ocekivali, nevinu ðevojcicu? Pred njima je bila zrela žena koja zna što želi. Fratar Tak se samo cerio i navlacio kožicu. Robin se primio rukama za Natašinu glavu, mrseci joj plavu kosicu, uzdišuci. Zašto mu ledi Marian nikad nije htela pružiti oralni zadovoljstvo? E, tog se podatka bilo teško setiti u casu kad je držao svoj kurac u Natašinim ustašcima. Nataša ga je sisala, oblizavala od korena prema glavicu, jebala ga ustima, fafala mu ga je strucnošcu jedne poreznice. Lizala mu je jaja, draškala ga po njima dok mu je istovremeno pušila, osecala je pulsiranje u svojim ustima. Mali Džon i Vil Scarlet su bacali drkicu, a Tak se samo cerio. Stari pervertit. Uskoro veliki Robin Hod nije mogao izdržati; Nataša je osetila predorgazmicko uzbudenje u korenu njegovog uda, i Robin ispali svoje seme, najpre u njena usta, a onda, kad ga je Nataša izvadila iz usta, Robinova se sperma razleti po njenim grudima, po licu i po kosi. »Dugo nisi svršio,» rekla je Nataša. «Ima puno spermice.» Govoreci, lizala je spermu koju je pokupila vrhovima svojih izuzetno lepo namanikiranih noktiju. Sve je progutala, svu tekucinu finog, tecnog ukusa, punu proteina. »Dugo se nisam video s Marian,» odgovori Robin. Kojom Marian?

»Sad je na meni red,» rece Vil Scarlet i pride Natašinim ustima. A ne,» rece Nataša. «Dosta mi je pušenja, sad je na redu nešto drugo.» Istini za volju, nikad nije imala tako veliki kurac, ni u jednoj rupici. Srecom joj se pickica dovoljno navlažila. Da dovoljno! Prava je bujica potekla iz nje kad je Robin stavio svoj kurac u njena usta. Okrenula se na sve cetiri i uzdigla dupe u zrak. Vilu Scarletu nije trebalo dvaput reci; kleknuo je i glavicem zaigrao po njenim usminama. «Nemoj se zajebavati, nego me jebi,» rekla je. A Vil ni pet ni šest, nego sedam: zabije joj ga do balcaka, zabije joj ga toliko duboko koliko nijedan kurac nije bio. Osetila mu je jaja koja su je tukla svaki puta kad je Vil ušao i izašao, svaki put kad je osetila njegov glavic koji je dere po unutrašnjosti. Ševio ju je brzo, ševio ju je dobro, tako ju je ševio da je od užitka povremeno gubila svest. Zacudo, Vilov je veliki kurac nije nimalo bolio. Dapace, cak joj se i svidalo što je ševi tako velika, cvrsta i mocna kurcina. Zamislila je kako Vil jebe Malog Džona, kako buši njegov veliki èmar istom preciznošcu kojom sada buši njezinu picicu. Stenjala je od užitka, pojacavala njegove nabode svojim jebekim pokretima, predavala mu se do kraja, kao kuckica. Nije dugo potrajalo i Vil Scarlet se zgrci, napravi glupu grimasu na licu i svrši. Izvadi kurac i izlije joj se po ledima, izlije pravi potok žuckasto bele sperme po njenim ledima grcke boginje.

»Sad si ti na redu, dragi moj,» rekla je Malom Džonu kad je na sve cetiri dopuzala prema njemu i poljubila mu kurcic. Stvarno kurcic jer tako malenog nikad nije videla. Mali Džon, odnosno mali Džonov. «Imam ja i trecu rupicu, k’o stvorenu za tebe!» I okrenula se u ful istu pozu u kojoj ju je jebao Vil Scarlet, samo što je ocekivala da je Džon napuni u prdu. «Pokaži mi šta znaš!» I Mali Džon pokrene svoje veliko telo, sjuri se svojim kurcicem ne baš toliko duboko u Natašinu prdu. Nataši je njegov mališan savršeno odgovarao. Da ju je u guzicu napucao Vil Scarlet, dva tedna ne bi mogla sediti. Ovako je ipak bilo bolje, usku je rupicu punio mali kurcic kojeg jedva da je i u ovakvoj uskoci mogla osetiti. Džon ga je pomerao, ali sve je to bilo slabo. Zapravo, morala si je priznati da su najbolje kurcine one srednje velicine. Ma koliko mi šuteli o tome. Vilova je bila fina, ali ne bi je mogla konzumirati stalno, a ovo, ovo i nije bio kurac u pravom smislu te rijeci. Ugodu je donekle pružao, a bit ce i nešto sperme. Nataša je obožavala spermu. Da može, pila bi je danima, umesto kafe. Sigurno je i hranjivija. Eto, pomislivši o spermi, kao da je Malome Džonu dala neki znak. On poce svršavati pravo u njezinu prdu, puneci njezinu ritnicu gustom tekucinom. Izvukao je kurcic iz nje koji je u ovako opuštenom stanju izgledao kao minijaturni crvic. Slatko malo. »K’o da jebem Vila u dupe,» provalio je Mali Džon, a Vil se zacrveni. »On se, naravno, šali,» rece on. »Ma naravno,» rece Nataša. «Dodite vas dvojica ocvalih.» I napravi znakovitu i nadaleko raširenu kretnju kažiprstom.    

Dodi, dodi. Robin Hod i Vil Scarlet joj pridu, a ona sedne na pod i krene naizmenièno ih uzimati u usta. Obradivala ih je Nataša tako dok im se udovi nisu ponovo uzdigli, kao sablje i batine u njenim rucicama ošaranim svetlim dlacicama. Nataša se slasno oblizivala vec samo na pogled na ta dva kurca. Bacila je pogled na Taka; stari je fratar i dalje drkao, a kraj njega je na tlu vec bila hrpica sperme. Ocito je stari radije preuzeo ulogu promatraca nego aktivnog sudionika. Nataša je momcima drkala, pušila, lizala, uzimala ih naizmenicno u usta, igrala se s njihovim jajima, priljubila kurceve jedan uz drugi i pokušala ih progutati najednom. Uspela bi da je Vil imao za tri broja manji kurac, no i ovako je uradila dobar posao. Kurcevima je ovo bilo drugi puta toga dana, pa im je trebalo malo više vremena da dodu u pravu formu. Prvi je i opet svršio Robin Hod, pravo po njenim raskošnim sisicama. Sasuo je svu svoju preostalu spermu i zalio joj bradavice, zalio joj rumenilo na njenim dojkama, istresao se po divnoj cetvorki. Opet je ostala zacudena kolicinom koju je Robin ispalio. Vila je Scarleta Nataša obradivala malo duže; pušila mu je i gušila se njime, ali kad je Vil svršio, Nataša je progutala sve što je izašlo. Istini za volju, manje što je ocekivala. Nekako je tada stekla utisak da je kolicina sperme prilikom svršavanja obrnuto proporcionalna velièini kurca. Vilov je bio najduži, ali je davao najmanje sperme. Bit ce da se izgubila putem. Mali je Džon, osetila je i kad je prdila posle, izbacujuci Džonovi spermu, on je sasuo naizgled litre semena u njen pakšu. Ali osecala se dobro s toliko sperme u sebi i po sebi, po sisama i ledima, na faci i u kosi, u želucu i u prdi. Jedino mesto u koje nije dobila semena bila je njenog picica.

»Buduci da si ti ovde voda veselih momaka, red bi bio da se baš ti isprazniš u moju picku,» rekla je Nataša Robinu Hodu, ostavivši na cedilu tužnog Malog Džona kojem se više nije hteo dici ni da ga potplati, ali i Vila Scarleta kojeg je ocigledno iscijedila do poslednje kapi. Robina je uzela za kurac i odvela ga iza visokog i gustog grmlja koje ih je skrivalo od znatiželjnih pogleda. Vil Scarlet, mali Džonov i fratar Tak više nisu videli ništa, no kako smo mi ipak Natašini prijatelji, red je da vam isprièamo i kako je Nataša pomogla Robinu da mu se kurac vrati u prvobitni položaj, a to ce reci u punu uspravnost. Pomogla mu je na vrlo jednostavan nacin nekoliko puta vec opisan u ovoj prici; svojim ustima. Nataša je imala pušacka usta, makar u svom tridesetpetoljetnom životu nikad nije zapalila cigaretu. Medutim, u pušenju kurcina bila je vrsna majstorica. Meštar od zanata. Poigravala se s Robinovim jajima dok je on stenjao od ugode, što nije ostalo nezamijeceno od strane Džona i Vila. Momci su se opet uzbudili, pogledali jedan drugoga i slegnuli ramenima. Razumeli su se bez
ijedne rijeci. Džon je poceo pušiti Vilu Scarletu kao i mnogo puta ranije dok su bili sami u šumi, a Tak je požurio dublje u šumu, prema logoru vesele družine da nade svoju stalnu družicu, kozu po imenu Džudi. Nataša je bila picka u koju svršavaju samo najbolji, a družina je neveselo skužila da je medu njima to ipak Robin. Uvek Robin. Ali bit ce jednom i njihov dan, mislio je Vil Scarlet dok je okretao Malog Džona i zarinuo mu svoju batinu    u dupe.

Istovremeno je Nataša legla na leda i razotkrila Robinu svoju obrijanu picu. Robin je pred sobom imao bujno telo mlade žene koje je bilo toliko drugacije od njegove konzervativne Marian. Njegove Marian kojoj je poza 69 bila krajnja perverzija, s tim da ona u toj pozi nije dopuštala ništa više od petinga. Onda poza automatski nije bila 69, ali bolio je njega kurac. Marian je ipak bila picka, a bolje jebati i takvu picku nego dlakavo dupe Maloga Džona koje je Vil Scarlet upravo prašio nesmiljenom žestinom, ubadajuci ga sve dok mu krv nije pocela curiti iz èmara. A Robin je raširio Natašine noge i pomirisao joj pizdu koja je odisala svežinom. Bio je tu i miris sperme koja se još uvek slevala po Nataši, ali njenog je picka još uvek bila cista i netaknuta, spremna da ga primi. Robin svojim prstima raširi njene usmine, napipa klitoris, a Nataša se zaprepasti koliko je ovaj nježan dodir prene i uzburka svaki živac u njezinom telu. Ali moment je bio kratak jer Robin zarije svoj kurac u njezinu picu doslovno u istom trenutku kad je: a) Vil Scarlet svršio u dupe Maloga Džona; b) kad je koza po imenu Džudi preplašeno pobegla jer je u liku koji joj se nakeženo približavao iza leda prepoznala fratra Taka; c) kad je veliki crni mercedes pristao na putu gde su se Vil i Džon prašili, zaustavivši se upravo na mestu gde je Nataša privezala svoga konja.

Robin se pokrenuo u Nataši prouzrocivši i sebi i njoj naletaje iskonskog užitka. Majku mu, pomisli Robin, ako smo zbog ovoga bili prognani iz Raja, vredilo je. Nastranu verske konotacije, ali Nataša je uživala. Robin je bio upravo velicine i debljine koja joj je pasala, a pasala su joj i njegova jajèeka koja su je lupkala svaki put kad bi joj ga Robin zabio do balcaka. Bilo je baš fino i Nataša se nasmije kao prava pickica. Ne biste verovali, ali upravo tada je fratar Tak konacno prisilio Džudi na kapitulaciju, a Mali Džon je našiljio Vila. Nije da je Vil nešto osetio, ali bolje išta nego ništa. A iz mercedesa izade visoki crnomanjasti grmalj, bijelih carapa i zlatnog mobilnia koji mu je zvonio neprestano. U toku svakog razgovora grmalj po imenu Jozo bi se ogledao po šumi, a kad je spazio Džona i Vila, iskljuci mobilni i hitne ga u visoku travu. Zacuje se jauk na koji Jozo nije obracao pažnju. A jauknuo je Tak kojeg je mobilni pogodio pravo u celo junacko, onesvestivši ga i davši jadnoj Džudi dovoljno daha da se sakrije u visoku travu kraj obližnjeg jezera.

Nataša je skupila noge oko Robinovih leda, ne puštavši ga iz svog celicnog stiska. Nemojmo se zajebavati, ipak je Nataša redovno vežbala karate (samo zato što je u rijeci kara bila naglašena). A Robin je pumpao, šiljio, stenjao i znojio se, pruživši našoj poreznici tri predivna i jedan minoran orgazam, sve dok i sam nije ispraznio svoja jajèeka pravo u njezinu od sperme ne više suvu picu. I treci je put Nataša bila impresionirana kolicinom koja je izletila iz Robinovog kurca. Uto neka jaka ruka podigne golog Robina s Nataše i odbaci ga nekoliko metara. »Picka ti materina,» rece Jozo. «Pa koji kurac ti radiš ode, kurvo jedna!?» »Ko si ti?» upita preplašeni Robin Hod. Vil Scarlet i Mali Džon bili su u nesvesti jer ih je Jozo onesposobio svojskim udarcima. Kurac karate!

»Ja sam Ero s onoga sveta!» vikne iziritirani Jozo i pljune cackalicu za
koju je i zaboravio da je ima u kutu usana, popravi bele carape i pruži Nataši ruku. «Ja sam decko od ove kucke!»»Pa nemoj tako, Jozo, šeceru!» rece Nataša, zadovoljna što ju se tretira na grub, napola kurvinjski nacin. Ma zaboravila je Robina u tren, željna da se poigra Jozinim kurcem. »Ne sme te covek poslat da skupljaš poreze, odma nešto najebeš!» vikne sad vec poprilicno razjarcani Jozo. Digla mu se kita kad je video da mu curu puni jedan šervudski kržljavac. «Tužicu te šerifu od Nottinghama, majke mi!» »Tužicu i ja tebe da si zajebo kralja Džona u pretvorbi!» rece Nataša i nasmije tako da su joj sise nabrekle.
           
Nato se Jozo lecne i rece: »Primirje? Æutim ja, æutiš ti. Dogovoreno?» Nataša kimne i pogladi Jozu po kurcu koji se oèigledno digao ispod njegovih hlaca. «A da se preselimo u auto?» upita ga ona. Uskoro je mercedes jezdio kolskim putem prema dvorcu šerifa od Nottinghama, jureci preko sto na sat. Jozo je obožavao kad mu Nataša puši kurac u velikoj brzini. I tako je porez bez vecih zapreka sreæno stigao na svoje punopravno mesto, u kraljevsku riznicu.

Svaka prièa ima i svoj epilog. Pa da vidimo što se zbilo sa svim akterima ove price. Nataša i Jozo su se vencali jer je Nataša ostala trudna. Jedino što Jozi nikako nije išlo u glavu kako je zatrudnila od tog pušinga u mecki. Robin Hod je ostao impotentan jer mu je i sam spomen Marianinog imena izazivao mucninu. Jedina prava picka njegovog života ostala je tajnovita poreznica.

Marian je prešla u casne. U veseloj su družini usledila cak dva vencanja. Fratar Tak je nakon višegodišnjih silovanja sklopio zajednicu sa svojom premilom kozom po imenu
Džudi, a nakon što je kralj Džon ozakonio homoseksualne brakove, uzeli su se i Mali Džon i Vil Scarlet. Džona s tako malim ionako nijedna nije htela, a kako žena baš u šumi i nema na izbor, Vil je bio sreæan da je mogao mami javiti da se oženio. Samo što je preæutao s kim. Devet meseci posle susreta s Robinom Nataša je rodila decarca ride kose.